Париз добија нови музеј. Ево кратког погледа.

Франсоа Пино, један од најбогатијих људи Француске, улаже скоро 170 милиона долара у Бурсе де Цоммерце. Радови из његове колекције биће изложени од 2020.

Слика Изградња испод куполе Трговачке бурзе у Паризу. Дизајн јапанског архитекте Тадаа Анда пренамењује бившу робну берзу у музеј савремене уметности.

ПАРИЗ — Почетком следеће године, после реконструкције од скоро 170 милиона долара, 130 година стара трговачка бурза у Паризу поново ће се отворити као музеј савремене уметности. За разлику од светски познатих музеја које финансира држава у близини са којима се нада да ће се мерити – наиме, Лувра и Помпиду центра – овај ће финансирати један човек: француски милијардер Франсоа Пино, чију колекцију чини око 5.000 дела аутора. уметници као што су Џеф Кунс, Сај Твомбли и Синди Шерман.

Г. Пино, 82, оснивач је компаније која је на крају постала Керинг група за луксузну робу. Његова породична холдинг компанија такође контролише аукцијску кућу Цхристие'с, између неколико друге имовине. Већ има два изложбена простора у Венецији. Сада он трансформише Бурзу — зграду кружне берзе у којој се некада трговало пшеницом, шећером и другим производима — у најновију и најупадљивију витрину за своју колекцију.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Биће то други уметнички простор у Паризу који су финансирали милијардери након Фондације Лоуис Вуиттон, коју је 2014. године отворио Бернард Арнаулт, председник и извршни директор ривалске групе за луксузну робу ЛВМХ Моет Хеннесси Лоуис Вуиттон. (Ова два тајкуна су недавно доспела на насловне стране када је породица господина Арнаулта обећала 200 милиона евра, или око 224 милиона долара, а господин Пино је посветио 100 милиона евра за обнову Нотре-Даме де Парис након пожара у катедрали.)

У земљи у којој су музеји у основи огранци централне владе и где се приватно спонзорство културе дуго сматрало интересантним и сумњивим, отварање два уметничка простора сигнализира културну промену. Док се француски музеји суочавају са смањењем штедње и борбом да задовоље јавну жеђ за савременом уметношћу, приватни новац постаје све важнији.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

У недавном интервјуу након што је обишао градилиште Бурзе, господин Пино је храбро позиционирао свој будући простор међу водећим културним знаменитостима Париза. У близини је велики музеј, Лувр, који нећу покушавати да имитирам: то би било претенциозно, рекао је. А недалеко, налази се Помпидоу центар, велики музеј 20. века.

Оно што бих волео је да Цоммерце Боурсе буде место за показивање уметности данашњице, додао је он.

Г. Пино је рекао да би Бурза могла да буде занимљива допуна постојећим институцијама, јер су француски музеји имали споре процесе доношења одлука због којих им је било тешко да купују савремену уметност: цене могу брзо да расту док кустоси и администратори расправљају о набавкама. Само лудак попут мене може брзо да одлучи да их купи, рекао је.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Из далека, Бурза са гвозденом куполом — смештена у некадашњој тржишној четврти Лес Хал — изгледа само као још једно здање Париза из 19. века. Али унутра, поменута зграда (отворена 1889, исте године када и Ајфелова кула) је неочекивано монументална, са огромном ротондом и високом куполом која подсећа на Пантеон у Риму.

Архитекта добитник Притзкерове награде ангажован да води трансформацију, Тадао Андо из Јапана, рекао је у интервјуу да жели да сачува тај осећај налик Пантеону јер је дугогодишњи обожавалац скоро 2.000 година старог римског споменика, са својим висока купола и централни отвор који је пропуштао сунце и кишу и чинио да се посетилац осети сједињеним са природом.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Уместо да изрезује ротонду на више простора, господин Андо је у њу поставио бетонски цилиндар висок 30 стопа да буде главна изложбена галерија Бурзе. Непосредно изнад цилиндра налазиће се шеталиште са којег ће посетиоци моћи да посматрају куполу, а испод ње уоквирену зидну слику из 19. века, коју је израдило пет уметника и која представља трговину између континената.

Пола туцета других музејских галерија налазиће се поред ротонде и на првом и другом спрату зграде Бурзе. Поставља се и подрумска сала.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Пиерре-Антоине Гатиер, државни архитекта који надгледа радове на националним споменицима, рекао је да господин Андо поштује постојећу зграду и да јапански архитекта не жели да његова савремена интервенција буде видљива споља.

Г. Андо је рекао да је као архитекта осећао анксиозност због близине зграде другим великим музејима. Париз је центар светске културе, тако да када сте у срцу Париза, морате да испуните задатак, рекао је он. Ово није обичан архитектонски пројекат. То је много више од тога.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Отварање Трговачке бурзе биће кулминација 20-годишње саге која је почела када је господин Пино најавио да отвара музеј на острву у предграђу Париза Булоњ Биланкур, на месту некадашње фабрике аутомобила Рено . Ангажовао је господина Анда да га дизајнира, али, окривљујући кашњења локалне управе и недостатак околне инфраструктуре, одустао је баш када је изградња требала да почне. (Господин Андо је рекао да је та одлука била веома разочаравајућа.)

Господин Пино се окренуо Венецији, где је преузео Палацо Граси из 18. века, а касније и бившу градску зграду царине, коју је господин Андо суптилно трансформисао. Мјеста у Венецији су била домаћин серије изложби укоријењених у колекцији господина Пинаулта: групне изложбе; самосталне изложбе уметника као што су Зигмар Полке и Алберт Олен; и 2017. опсежна изложба Дамиена Хирста на две локације , Благо са олупине Невероватног.

Господин Арнаулт — који се често представља као главни ривал господина Пиноа, посебно када су се њих двојица борили око контроле над модном кућом Гуцци — ангажовао је другог архитекту, добитника Притзкерове награде, Френка Герија, да дизајнира Фондација Лоуис Вуиттон у западном Паризу . Та конструкција од челика и стакла привлачи више од милион посетилаца годишње са изложбама модерне и савремене уметности, укључујући приказе сопствене колекције Фондације.

У време када је Фондација Лоуис Вуиттон отворена 2014. године, господин Пино је активно тражио простор у Паризу. Градоначелница Париза Анне Идалго му је 2016. понудила 50-годишњи закуп Бурзе за трговину за паушални износ од 15 милиона евра, плус годишње накнаде.

Слика

Кредит...Јулиен Мигнот за Тхе Нев Иорк Тимес

Упитан да ли излагање сопствене колекције у музеју у центру Париза указује на превелик его, господин Пино је рекао да је имао его као и сви други, али да никада није заборавио своје скромно порекло као трговац дрвом из Бретање, северозападне Француске. Сећао се да му је бака, када је био дете, рекла да држи свој его под контролом, иначе ће расти као мушка брада.

Берза ће одржавати око 10 емисија годишње, укључујући дела из колекције господина Пиноа, као и позајмице, према Жан-Жаку Ајјагону, милијардеровом културном саветник и бивши француски министар културе. Крајем 2020. године, Бурза и Помпидоу ће се удружити за изложбу мушког уметника на два места, кога је господин Пино описао као светски познатог, али је одбио да наведе име.

Позивајући се на тај план, господин Аиллагон је рекао да јавне институције више немају апсолутно неповерење према приватним.

Г. Пино је одбацио поређења са Фондацијом Лоуис Вуиттон, рекавши да је та зграда углавном била место за велике изложбе зајмова. Што се тиче самог господина Арнаулта, господин Пино је рекао да он није ривал, већ пословни конкурент, што није исто.

Међу нама нема конкуренције када је у питању уметност, додао је он. Без извучених ножева!