Откривена је тајна уметничка збирка повученог италијанског тајкуна

Студија виле Франческа Федерика Черутија у брдима изнад Торина, Италија. Мало ко је знао да је господин Церути, који је умро 2015. године, поседовао уметничка дела која ће касније бити процењена на 600 милиона долара.

ТОРИН, Италија — Соба је обложена тамноцрвеним облогама и огледалима у златном оквиру. Италијански намештај из 18. века је раскошан рококо. Сентиментална касна Реноарова слика, Млада жена са ружама, виси испред полица испуњених фино укориченим библиографским томовима. Посвуда има позлаћених дркаџија.

Данашњим очима, навикнутим да гледају на уметност у голим ентеријерима, вила повученог италијанског колекционара Франческа Федерика Черутија, у којој се налазе његове еклектичне ствари, чини несвакидашње окружење. Шта би свет савремене уметности рекао о томе?

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Свиђа ми се. То је као инсталација уметника, рекла је Каролин Христов-Бакаргијев, директорка Музеј савремене уметности Кастело ди Риволи , који стоји у радној соби новообновљене виле која је била у власништву господина Черутија. Уметници више не могу да поднесу беле коцке, додала је она. Морате да уклоните ауру музеја да би уметност поново оживела.

Господин Церути је умро 2015. године у 93. години. Након његове смрти, постигнут је договор између фондације коју је основао и Цастелло ди Риволи, недалеко од Торина у северозападној Италији, да његова изузетна колекција буде доступна јавности. Неколико одабраних ремек-дела је прегледано на Кастело, први музеј савремене уметности у земљи .

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Слика

Кредит...преко Музеја савремене уметности Цастелло ди Риволи, Риволи-Торино

Али дом колекције господина Черутија, која се састоји од око 1.000 предмета из свих векова, је необична вила у провансалском стилу коју је изградио 1960-их, недалеко од Кастела, у брдима изнад Торина. Одликује се кулом за посматрање, која је можда била инспирисана 10 слика Ђорђа де Кирика које је поседовао — де Кирико је имао велики утицај на надреалисте — кућу су тактично рестаурирали архитекти Баиетто Баттиато Бианцо и Цон3Студио и сада њом управљају тхе Цастелло. Званично је отворен за јавност у суботу; минибус превози посетиоце од Кастела до виле сваког сата.

Налазимо се у ери колекционара, а сада смо прикупили колекционара, рекла је госпођа Христов-Бакаргијев, која је била уметнички директор Доцумента фестивала савремене уметности 2012. пре него што је именована за директора Кастело ди Риволи. Она је рекла да сматра господина Церрутија моделом како богати појединци треба да стекну, уживају и на крају деле своју уметност. Желео је да његова колекција постане јавни музеј који је доступан свима, приметила је она.

Господин Церути је био изванредан лик, наизглед више фикција с краја 19. века него чињеница с почетка 21. века. Био је шеф породичне фирме Легаториа Индустриале Торинесе, која је имала уговор о повезивању италијанских телефонских именика од 1950-их до 1990-их.

Слика

Кредит...Друштво за права уметника (АРС), Њујорк/ЛАТГА-А, Вилњус; Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Никад се није женио. Током недеље, живео је у сивом стамбеном блоку у близини своје фабрике у Торину. Недељом би ручао сам у својој вили, у пратњи орхидеја на тераси лети или уз де Кирико радове у трпезарији зими, али скоро никада није преноћио.

Господин Церути је планирао да умре у својој спаваћој соби на врху куле, окружен средњовековним италијанским сликама, али је на крају преминуо у болници у Торину. У то време, мало ко је знао да поседује уметност, књиге, тепихе, керамику, намештај и сребро које ће касније бити процењено на 600 милиона долара. Јавност није знала ништа о његовом личном животу.

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Његово колекционарство било је израз унутрашње неопходности, рекла је госпођа Христов-Бакаргијев, прелазећи у музичку собу и показујући на слику пустињака Светог Јеронима из раног 16. века Доса Досија, који је победио искушења тела, али који је и заштитник библиофила. Г. Церрути је волео слике повучених мушкараца са књигама. Врхунски Портрет господина са књигом и рукавицама Јакопа Понторма, из око 1540. године, вероватно је најбољи.

Склоност господина Церрутија према сликама старих мајстора и луксузном намештају из 18. века потјече од разрађеног Ротхсцхилд укуса унутрашње декорације, као што се налази у Музеј Нисима де Комонда у Паризу и Валлаце Цоллецтион у Лондону. Многима би то могло изгледати као естетика која је крајње ван нашег времена, посебно као дом за модерну уметност.

Али господин Церути, који је деценијама дискретно куповао дела са аукција и дилера, такође је имао проницљиво око за дела 20. века.

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Скромно степениште виле, на пример, обложено је задивљујућом групом слика Френсиса Бејкона, Амедеа Модиљанија, Пола Клеа, Жоана Мироа и Фернана Лежеа. Зидови спаваће собе мајке господина Черутија (иако она тамо једва да је спавала) окачени су надреалистичким, футуристичким и експресионистичким ремек-делима, од којих би практично сви могли да красе зидове највећих музеја модерне уметности.

Све ово представља изазов за Цастелло ди Риволи, који тренутно приказује Град поломљених прозора, мултимедијалну инсталацију немачког уметника Хита Штајерла. Да ли су два музеја превелики контраст?

Држаћемо их у поетској тензији, рекла је госпођа Христов-Бакаргијев о ова два места. Она се опирала уметању савремених дела у вилу Церути, али је започела обиман програм наруџбина у којима су савремени уметници позвани да се одазову кући и колекцији. Ново дело британске тонске уметнице Сузан Филипс постављено је у башту виле, а у Кастелу је кинески уметник Лиу Динг креирао инсталацију под називом Тхе Орцхид Роом: Церрути'с Аттиц анд тхе Еартхли Ворлд која је инспирисана колекционарски усамљени ручкови.

Госпођа Цхристов-Бакаргиев је истакла да су се многи музеји који приказују старију грађу окренули савременој уметности како би освежили своју привлачност последњих година. Отварамо се прошлости. То је новина, рекла је. Радимо експеримент, а уметници га прихватају.

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

Али, да ли музеј Цастелло ди Риволи компромитује мисију савремене уметности да непрестано реинтерпретира и изнова осмишљава наш осећај садашњег времена, а не онога тада, прихватањем партнерства?

Госпођа Христов-Бакаргијев је рекла да је питала за мишљење ветерана Арте Повере Микеланђела Пистолета.

Она је рекла да је господин Пистолетто одговорио да ако дела старих мајстора којима се дуго диве коштају мање од једног његовог раног огледала, онда је нешто пошло наопако. Рекао је да смо ми криви и да смо ми једини који то можемо да поправимо, рекла је Христов-Бакаргијев.

Слика

Кредит...Алесандро Грасани за Њујорк тајмс

У ствари, као што би господин Церрути истакао, да је још увек около и прегледа своје продајне каталоге, велику слику старог мајстора, рецимо Понтормо сада кошта десетине милиона, док је тренутни аукцијски максимум господина Пистолета нешто мање вртоглавих 4,9 милиона долара.

Ипак, имао је право. Данашње дигитално доба све мање вреднује уметност прошлости. А кустоси, уметници - и један изузетан колекционар - покушавају да поправе то у брдима изнад Торина управо сада.